Istorija zlata

Zlatan nakit su ranije izrađivale zanatlije-juveliri ili umetnici, dok se danas time bavi primenjena umetnost, ali se sve više zlatan nakit proizvodi masovno i u serijskoj proizvodnji, dok ga zlatare prodaju. Zlatan nakit su predmeti koji služe za ukrašavanje, izrađeni uglavnom od plemenitih metala, zlata, srebra i platine.

Postojanje zlatnog nakita

pa samim tim i zlatara javlja se sa potrebom čoveka za ulepšavanjem ili za isticanjem svog položaja u društvu. U početku bile su to kosti ili kamenje nanizano na vunenu nit čineći tako neku vrstu ogrlice. Zatim čovek počinje da koristi sve što mu priroda nudi, od ptičijeg pera ili venca sačinjenog od grančica i ukrasnog cveća, pa do plemenitih metala kao što su zlato, srebro, platina. Posebnu važnost nakit je imao kod starih Egipćana, Rimljana, starih Grka. Neki od ukrasnih predmeta iz tog perioda su i do danas ostali sačuvani. U novijoj istoriji za izradu nakita sve više se koriste plemeniti metali, zlato, srebro, platina, kao i kombinacija zlata I dragog kamenja.

Savremeni kreatori koji su nakit svrstali isključivo u modne trendove i sastavni deo svakodnevne garderobe, pojačavaju njegovu eksplicitnost kreirajući upravo nakit namenjen pojedincima koji znaju da ga nose. Tako se pojavljuje specijalno kreiran zlatan nakit ili nakit od srebra, platine sa ili bez dragog kamenja, za određenu javnu ličnost.

Nakit izrađen uglavnom od srebra i zlata

te juvelirske radnje i zlatare, kao deo folklora i tradicije, predstavljali su nacionalno obeležje. U dvadesetom veku je razvoj nauke i tehnologije doveo do stvaranja novih oblika i vrsta zlatnog nakita uz zadržavanje starih i njihovu modifikaciju.

Može li se zamisliti princeza Grejs Keli a da na svom vratu ima bilo šta drugo osim dijamantske ogrlice od zlata. Nakit je sastavni deo te ličnosti koja više nije kompletna bez njega, te i nije daleko od istine da čovek ono što nosi u sebi, nosi i na sebi.

Nakit bilo koje vrste svakako možemo tretirati kao fenomen na više nivoa, od društvenog do modnog i njegova uloga u svim civilizacijama uopšte nije bila zanemarljiva. On je uvek pratio istorijske tokove i prilagođavao se podnebljima i ukusima. Danas se jedna moderna dama ne može zamisliti bez pažljivo odabranog nakita, bilo da je u pitanju glamurozan zlatan nakit ili onaj optočen dijamantima ili nekim drugim dragim kamenjem. On je taj koji daje posebnu notu svake pojedine ličnosti i govori o nama ono što nesvesno želimo da iskažemo. To zlatare najbolje znaju. Diskretna osoba povučene prirode svakako će na sebi nositi i takav nakit, neupadljiv i nedominantan, dok će suprotno njoj, osoba izraženih stavova, jasnih ciljeva i nabusitih manira nositi zlatan nakit prilagođen upravo svom karakteru, izražajan, upadljiv i pretenciozan.

Uloga zlatnog nakita

kao fenomena nije baš uvek i u svim situacijama bila pozitivna. Puno je opisanih istorijskih događaja u kojima nakit igra presudnu ulogu ovaj put pod terminom BLAGO. Blago je bilo uzrok mnogih ratova i konflikata, prokletstva i pogibija.

Kroz ceo srednji vek opisivane su spletke po dvorovima koje su se upravo nameštale i odigravale preko nakita i oko nakita, naravno vrednog i namenjenog, zlatnog i srebrnog nakita koji je prenošen s kolena na koleno i koji je imao moć u koju se iskreno verovalo. Vredne amajlije, drago kamenje, zlatne ogrlice, zlatno i srebrno prstenje koje je donosilo sreću, sve to je činilo sastavni deo ovog istog fenomena koji i sada živi i to vrlo malo modifikovan i ne mnogo unapređen.

Materijali koji se najčešće koriste u svrhu izrade nakita su zlato, srebro, platina, titanijum, bakar, rodijum i paladijum. Metali su neporozni i imaju veliku moć reflektovanja svetlosti na poliranoj površini. Zlatare čuvaju u tajnosti kombinacije materijala korišćenih za izradu nakita kao i odnos svakog od korišćenih metala u izradi odnosnog komada nakita.

Zlato je jedan od najtežih metala. Gustina mu je 19,3. Tegljivost i kovnost su takođe veliki. Od 1. grama zlata moguće je izvući zlatnu žicu dužine 3km, a kovanjem ili valjanjem se mogu dobiti jako tanki listići. Zlato spada u najpostojanije metale na hemijske uticaje i zato se naziva plemeniti metal. Na njega skoro nikakvo dejstvo nemaju ni kiseline ni baze.

Čistoća zlata se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. Pošto se zlato za nakit zbog svoje mekoće uvek meša sa drugim metalima kao što su srebro, platina, paladijum, bakar, sadržaj zlata u leguri varira. U našim zlatarama se izrađuje uglavnom zlatan nakit od 14 karata sa oznakom 585, što znači da u sebi sadrži 58,5% čistog zlata, a ostatak su drugi metali. Izrađuje se takođe i zlatan nakit od 8, 10, 12 i 18 karata.

Pravilo je jasno, što je karataža veća, time je finoća predmeta bolja, kvalitetnija, ali i mekanija, tako da se retko za nakit koristi finoća zlata od 22 karata, već se od takvog zlata uglavnom izrađuju dukati. Prema učešću pojedinih metala i zlata u leguri razlikujemo i boje zlata, koje mogu biti: žuta, crvena i bela.

Belo zlato je legura zlata i barem jednog od belih metala, obično nikla ili paladijuma. Čistoća belog zlata se takođe meri u karatima. Dok su legure zlata i nikla tvrde i čvrste, pa se zato koriste za izradu zlatnog prstenja, legure zlata i paladijuma su mekane i savitljive, te se koriste kao podloga dragom kamenju.

Najkvalitetnije belo zlato ima najmanje 17 karata i napravljeno je od zlata i paladijuma, ponekad sa tragovima platine, koja se dodaje da bi legura dobila na težini i da bi imala bolju postojanost. Dok pojedine legure belog zlata zadržavaju svoj sjaj, većinu ih je potrebno obložiti sa vrlo tankim slojem rodijuma.

Crveno zlato je legura zlata, srebra i bakra, sa većom primesom bakra i njegova finoća se takođe meri u karatima.
Žuto zlato čistoće 585 se najčešće koristi u izradi nakita i označava leguru čistog zlata, srebra i bakra u kojoj sadržaj zlata iznosi 58,5%. Odnos bakra i srebra određuje boju i tvrdoću legure.

Zlatnik je srednjevekovni zlatni novac koji potiče iz Venecije. Raširio se po čitavoj Evropi kao najtipičniji trgovački zlatni novac čija je težina bila 3,49 grama, a čistoća 0,9866. U upotrebi je od 1284. godine, kada je stvoren pod duždom Jovanom Dundolom, a kod nas se pominje za vreme vladavine kralja Milutina, koji je bio njegov savremenik.

U Srbiji je bio u upotrebi Austrijski zlatnik, sve do pojave nacionalnog novca, kada mu je određena vrednost od 12 srebrnih dinara. U istoriji zlatnik važi kao najduže održana novčana jedinica. Već se dugo upotrebljava samo kao nakit, a stari zlatnici imaju numizmatičku vrednost.

Danas se kod nas mogu naći u prodaji zlatnici kao što je austrijski zlatnik 3,49gr finoće 986 i domaći zlatnici sa istorijskim likovima i likovma svetaca koji su uglavnom težine 2gr, 3gr i 3,5gr, a po narudžbini se mogu uraditi i većih težina, a finoće su 900.

Uglavnom se smatra da nakit nose samo pripadnice lepšeg pola što je samo delimično tačno. One ga nose više, ali nose i mnogi muškarci zlatan lančić, ručno rađen zlatan prsten, minđušu…

Kao i uostalom za sve u životu, tako i kad je u pitanju nakit, postoje određena pravila, a skup isith predstavlja takozvanu kulturu nakita.

Zlatan nakit se poslednji stavlja, a prvi skida, ovo bi vam rekli i u zlatari. Obavezno se skida prije odlaska na spavanje i pre kupanja. Čuva se u kutijama obloženim finim, mekim materijama koje će ga čuvati od oštećenja.

Iako vas zlato ulepšava, nakit se ne nosi prilikom odlaska u salone lepote, jer može doći u kontakt sa hemikalijama koje će ga oštetiti. Takođe se ne preporučuje nošenje nakita na rekreaciju ili na plažu, pošto ga i znoj i kreme mogu oštetiti.

Povremeno je potrebno zlatan nakit očistiti i ispolirati. Za to se treba obratiti stručnjaku iz ugledne zlatare.

Poželjno je da nikada ne nosite istovremeno više komada nakita od zlata, srebra, bilo na vratu, na ruci ili na prstu – umesto da vas učini posebnom i lepom, izgledaćete kao božićna jelka. Po pravilu jedan prsten je sasvim dovoljan da ukrasi prst, eventualno može da se kombinuje s burmom. Treba pažljivo kombinovati boju i dizajn kako zlata, tako i ugrađenog dragog kamenja. Dobro je uvek kupovati nakit sa pravim dragim kamenjem, brilijantima, safirima, smaragdima, rubinima, u jeftinijoj varijanti cirkonima. Plastika i bižuterija može izgledati slatko, čak dobro urađena bižuterija može izgledati i elegantno, ali pravi nakit je, ipak pravi. Uvek je dobro kupovati vredan nakit u renomiranim i proverenim zlatarama – one su garant kvaliteta koji se može proveriti, pošto je svaki komad obeležen žigom proizvođača.

Zanimanje Juvelir umetničkih predmeta je obrazovni profil koji se bavi dizajniranjem i pravljenjem nakita od svih vrsta materijala (zlato, srebro, bakar, mesing, plastika, keramika, drvo). Svi modeli koji se ručno izrade, bilo kao skica ili kao nakit, su unikatni i, prema tome, imaju veću vrednost od uobičajenog identičnog proizvoda koji se može kupiti u zlatarskim radnjama. Izrada zlatnog nakita predstavlja pravu umetnost. Što je rad neobičniji to više vredi. Pojedini unikati zlatnog nakita vrede čitavo bogatstvo. Funkcija predmeta od zlata je da nam pruži priliku za estetska uživanja. Zbog svoje žute boje zlato asocira na Sunce, na izvor života.